Streličarstvo

Pre početka, novembar 2015.
Tokom vremena sam pročitao veliki broj tekstova o streličarstvu i shvatio da je vrlo mali broj tekstova protekom vremena zadržao težinu koju je svakako imao u trenutku pisanja. Tehnologija proizvodnje se menja, učimo nove stvari i ne retko menjamo stavove o određenim stvarima, pa shodno tome. čitajte ovaj tekst imajući u vidu vreme kada je napisan i da je autor istog do sada sigurno naučio mnogo novih stvari i ispravio puno starih grešaka, bar kada je reč o streličarstvu.

Streličarstvo je sport ili možda umetnost odapinjanja strele pomoću luka. Istorijski aspekt streličarstva jeste interesantan i time se možete zabaviti na Wikipedia, a mi ćemo ovde pokušati da se bavimo praktičnim stvarima.

Za rekreativno bavljenje streličarstvom ne postoje specifične fizičke predispozicije. Starosna granica je takođe fleksibilna. Za decu je važno da imaju razvijene motoričke sposobnosti, da imaju nivo komunikacije u kome shvataju šta trener govori, kao i da znaju da postave pitanje u vezi sa nejasnim elementima. Ti uslovi mogu biti ispunjen već i sa 6-7 godina, ali uglavnom je granica na 10+. Slični uslovi važe i za gornju starosnu granicu (motorika, komunikacija), samo što je u tom slučaju teže odrediti raspon godina i ispunjenost uslova, pa ćemo granicu staviti na "dokle god možete da nategnete luk i tokom toga ne ometate druge".

Streličarstvom je najbolje baviti se u nekom od klubova ili u strogo kontrolisanim uslovima.
Za gađanje se koriste isključivo meke mete, a udaljenost i veličinu mete je neophodno prilagoditi streličaru koji gađa.
Panjevi, kamenje, beton, flaše i sl. se nikako ne mogu smatrati dobrim metama i mogu pogubno uticati na broj strela koje posedujete.
Improvizovani lukovi mogu biti zabavni, ali uglavnom nisu dobro rešenje. Lukovi od PVC cevi, skija i sličnih materijala jesu jeftini i relativno laki za samostalnu izradu, ali uglavnom za relativno malo novca možete naći daleko bolje rešenje.

Podela lukova može biti veoma komplikovana, ali u osnovi je sve vrlo jednostavno. Prva podela bi bila sa i bez točkova tj. kamova (cams). 

Lukove bez točkova možemo deliti prema nivou primenjene tehnologije u izradi, po materijalu od kog su napravljeni, prema nameni, prema obliku i sigurno još mnogo drugih podela. Ovde ćemo pokušati da izbegnemo klasično razvrstavanje i navedemo neke tipove lukova koji se zapravo koriste.
- Luk napravljen od jednog komada drveta (sa više ili manje znanja u izradi), najčešće spada u primitivne lukove. To su uglavnom lukovi velikih snaga, relativno male efikasnosti i zabavni na svoj način.
- Kada se drvo laminira u slojevima, može se napraviti daleko bolji luk nego od jednog komada drveta, takav luk može imati oblik dugog luka (longbow), zakrivljenog luka (recurve) ili čak neke varijante između. U procesu laminacije je moguće koristiti i moderne materijale (fiberglas, karbon i sl) i samim tim povećati efikasnost luka. Loše upotrebljeni moderni materijali povećavaju samo trošak prilikom izrade luka.
- Sledeću važnu grupu čine rasklopivi lukovi (take down) koji se sastoje od drške ili rajzera (riser) i odvojivih kraka. Rajzer je uglavnom od drveta ili različitih legura aluminijuma, a sve češće i od karbona. Kod rasklopivih lukova dva najčešće korišćena sistema kačenja kraka su šrafljenjem i ILF (International Limb Fitting). Postoji nekoliko standardizovanih sistema šrafova, ali nema pravila da li se mogu kombinovati kraci i rajzeri različitih modela lukova. Rajzeri su najčešće od drveta ili od aluminijuma, a kraci pored drveta uglavnom sadrže i fiberglas, a ponekad i karbon. ILF standard je poznat i kao sistem kačenja "na klik", jer se prilikom sklapanja čuje karakterističan zvuk "klik". Standard je zamišljen tako da svi ILF rajzeri i svi ILF kraci mogu međusobno da se kombinuju, ali postoji određeni broj slučajeva gde to nije moguće. Uglavnom je problem u stotim delovima milimetra ili u zanemarljivo maloj promeni ugla nekog dela, ali dešava se da neki ILF rajzeri i kraci međusobno nisu kompatibilni. Rajzeri su od legure aluminijuma ili karbona, dok se za krake koristi veliki broj modernih materijala. Pojedini modeli se prave i nano tehnologijom. Rasklopivi luk se može koristiti kao goli luk ili dodavanjem nišana i sistema stabilizacije, takav luk postaje olimpijski luk.
- Lukovi sa točkovima se nazivaju složeni ili kompaund lukovi (compound bows) i to su najpopularniji lukovi za lov, ali ne zaostaju ni na takmičenjima. Složeni lukovi su delo moderne tehnologije i mnogi će reći da čak i ne liče na lukove. Za pucanje se koristi okidač, dozvoljena je upotreba zadnjeg nišana, uveličavajućeg stakla (optika) i sl. Ako posmatramo najpopularnije modele svih lukova, složeni lukovi su i najskuplji lukovi.

Više o izboru opreme pogledajte na stranici "Kako izabrati opremu".

Kada govorimo o načinu bavljenja streličarstvom, najzastupljenije je sportsko sterličarstvo (rekreativno ili tamičarsko) i ono se deli u nekoliko kategorija od kojih su najpopularnije:
- Metno (target archery) - poznata distanca, takmičenje sa najvećim brojem strela po turniru, bez obzira na vreme i mesto takmičenja, uslovi su približno jednaki, pa su rekordi merljivi i uporedivi. Ovo je najčešći vid treniranja sterličarstva. Može se gađati meta već na nekoliko metara udaljenosti, a takmčarske discipline su od 18 metara, pa na dalje. Olimpijska runda se gađa na 70 metara.
- Field (Field Archery) - terenski turnir na kome se takmičari u grupama kreću od mete do mete. Polovina takmičenja je na nepoznatim, a polovina takmičenja na poznatim distancama. Rezultati mogu značajno varirati od terena na kome se takmičenje odvija, jer kreativnost i iskustvo organizatora turnira može ovakav turnir učiniti prelepim iskustvom i celodnevnim mučenjem.
- 3D (3D Archery) - terenski turnir koji bi mogli nazvati simulacijom lova. Gađa se u makete životinja na nepoznatim distancama. Tereni se razlikuju kao i kod Field takmičenja, s tim što se na 3D takmičenju puca mnogo manje strela i sam koncept privlači mnogo više rekreativaca. Zabavno i uglavnom fizički nezahtevno takmičenje.

Pored sportskih disciplina, postoji lovno streličarstvo koje NIJE zabranjeno u Srbiji, kao što često možemo čuti, ali je lov lukom značajno teži nego sa vatrenim oružjem, pa je potrebno mnogo vežbe.

Archery TAG ili kao deo LARP (Live Action Role Play), je sve popularniji vid zabave i takmičenja u kome se učesnici međusobno gađaju strelama sa specijalnim mekanim vrhovima. Slično AirSoft/Paintball igri, samo sa lukovima i strelama.

Da bi ste se bavili sterličarstvom, potrebno je da imate luk, strele, bezbedan prostor za postavljanje mete i dovoljno slobodnog vremena, jer kada jednom počnete, možda nećete moći da prestanete.